Миро Вуксановић ШКОЛА М.С.М.
Зна се колико је библиотекара из Србије прошло Школу М.С.М. Он о томе има целовиту статистику. На његовом сајту, првом у српском библиотекарству, живом, за бирање, може се пажљивим претраживањем доћи до таквог збира. Нећу, намерно, да га саопштим. Није најважнији, за ову прилику, и иначе.
Знам и да је први час Школе М.С.М. био на оном месту где се речица Љубовиђа улива у Дрину. Говорио сам на почетку тог часа. Дошао сам из Новог Сада, преко Венца и Срема, преко Саве, Шапца, Лознице и Вуковог имања, поред реке, када је с њене леве стране још мирисао гареж спаљених кућа, када је шуштала поратна тишина у којој су сабирана имена несталих. Пролазио сам поред дринског и модрог кривудања, у сећању с Андрићевом посветом на књизи Марковићу у којој је рекао да су све наше Дрине криве и да никад нећемо престати да их исправљамо.